Globalna ekonomska situacija je jako složena u uslovima energetske krize, poremećaja na nabavnoj strani lanaca snabdevanja i inflatornih kretanja u ekonomijama većine zemalja. Dodatno, glavni izazov u Evropi još uvek predstavlja rat u Ukrajini i ekonomski rat sankcijama između zemalja Zapada i Rusije. Takođe, još uvek su prisutne ekonomske posledice pandemije Covid-19. Sve ovo pred države i privredne subjekte stavlja ogroman izazov koji nije lako savladati. Međutim, od sposobnosti prevazilaženja energetske krize u velikoj meri zavisi i dalji tok celokupne ekonomije.

* * *

Prvi rad, Jasmine Šmigić Miladinović pod nazivom "Risk management in foreign currency operations of business entities", ima za cilj da ukaže na potrebu upravljanja rizicima u deviznom poslovanju privrednih subjekata, što značajno utiče na stabilnost finansijskog i ukupnog privrednog sistema određene nacionalne privrede. Rizik je sastavni deo svakodnevnog poslovanja. Poslovanje van granica nacionalne privrede podrazumeva obračune i plaćanja u različitim valutama i sa sobom nosi nastanak rizika promene kursa, kamatnih stopa na međunarodnom tržištu i sl.
Globalizacija je dovela do toga da se privredni subjekti nužno usmeravaju na poslovanje sa stranim privrednim subjektima, bilo u ulozi kupca ili u ulozi prodavca. U oba slučaja podrazumeva se plaćanje, ali i obračun u domaćoj i stranoj valuti, pošto je u Republici Srbiji zvanična valuta dinar, a većina deviznih poslova se obavlja u evrima i dolarima. Problem može nastati po više osnova, zbog neusklađenosti realizacije poslova i plaćanja, zbog precenjivanja ili potcenjivanja domaće valute u odnosu na stranu valutu, ali i iz brojnih drugih razloga.

Drugi rad, autora Milana Veselinovića i Nikole Miloševića pod nazivom "Izazovi nabavke nafte i gasa usled naftne krize u Ukrajini", se bavi izazovima s kojom se ekonomije suočavaju usled energetske krize. Opšte je poznato da bez nafte i gasa nijedan privredni sistem ne može da funkcioniše i da se ovi energenti smatraju "krvotokom" svake privrede, bilo da se radi o razvijenoj ekonomiji, ekonomiji u razvoju, ili nerazvijenoj privredi. Rezerve nafte prate rezerve gasa, a raspodela rezervi ovih energenata u svetu nije ujednačena. S jedne strane imamo zemlje sa viškovima rezervi ovih energenata, pa su i izvoznici nafte i gasa, a sa druge strane zemlje koje su u deficitu ili ih nemaju, a moraju da ih uvoze.
Neke zemlje, kao i neke članice Evropske unije, su putem svojih energetskih politika uspele u većoj ili manjoj meri da razviju izbalansiranu energetsku potrošnju na duži rok, dok neke nisu. Zbog oskudacije u rezervama fosilnih goriva i kompleksnosti njihovih privreda mnoge zemlje nisu bile uspešne u tome, te su i dalje kvalifikovane kao zavisnice od uvoza fosilnih energenata. Pored unapređenja energetske efikasnosti i štednje, u skladu sa čestim geopoltičkim nemirima i tenzijama uzrokovane pri nabavci odnosno distribuciji energenata, mnoge zemlje koje su uvozno zavisne od energenata se pre ili kasnije odlučuju za diverzifikaciju nabavke istih, ali i zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.

Treći rad, autora Slavice Anđelić, Biljane Ilić i Zorana Katanića pod nazivom "Management education for social entrepreneurship with an emphasis on women's entrepreneurship", naglašava značaj socijalnog preduzetništva i menadžmenta koji je sa njim vezan, ali kroz novi okvir u kome je akcenat stavljen na žensko preduzetništvo. Kada govorimo o socijalnom preduzetništvu, pre svega mislimo na dobro korišćenje principa klasičnog ili tradicionalnog preduzetništva, u smislu primene adekvatnih procesa i operacija, za prepoznavanje društvenih problema i postizanje određenih promena. Na ovaj način socijalno preduzetništvo nastoji da identifikuje ili prepozna probleme, ali i da ih prevaziđe. Iako je socijalno preduzetništvo povezano sa promenom, ono ne mora da bude duboko, odnosno ne mora da sadrži celovito rešenje društvenog problema. Neophodno je primeniti adekvatna istraživanja, definisati društveni problem, a zatim preći na fazu formiranja manjih ciljeva i primene menadžmenta u poduhvatu koji bi doveo do željenih promena. Socijalno preduzetništvo se može fokusirati na poboljšanje određenih društvenih okolnosti tokom veoma dugog perioda.

Četvrti rad, autora Aleksandre Kovačević i Dejana Dašića pod nazivom "Značaj menadžmenta znanja i uticaj primene društvenih mreža na industriju 5.0", analizira u kojoj meri zaposleni smatraju da je menadžment znanja t.j. dodatnih edukacija ima uticaj na poslovni uspeh preduzeća. Definisani ciljevi istraživanja odnose se na pretpostavku da postoji povezanost sa godinama starosti zaposlenih o stavu koji se odnosi na primenu menadžmenta znanja. Savremeno društveno poslovanje se temelji na modernoj tehnologiji, znanju kao i novim teorijama upravljanja. Primena novih tehnologija pomogla je u velikoj meri da se poboljša kvalitet ljudskog delovanja u mnogim oblastima kako poslovnim tako i društvenim. Preduzeća u sve većoj meri pridaju važnost kvalitetu. Kako bi se u potpunosti ostvario sistem kvaliteta potrebno je da se jasno i precizno definišu ciljevi i strategije kojim se vodi preduzeće. Smatra se da obrazovanje, usavršavanje nisu samo želje zaposlenih već potreba. Edukacija pomaže ne samo pojedincima već i široj društvenoj zajednici.

Peti rad, autora Nikolete Mihajlović pod nazivom "Business English and intercultural communication", istražuje prirodu i veze poslovnog engleskog jezika i interkulturalne komunikacije, kao i faktore koji utiču na interkulturalnu kompetenciju. Tokom decenija, engleski jezik, tačnije poslovni engleski jezik, postao je lingua franca u poslovnom svetu. Interkulturalna komunikacija postaje sve prisutnija i važnija u svetskoj ekonomiji koja se stalno menja i povezuje. U ovim uslovima usvajanje ekonomske terminologije je ključno, a poboljšanje komunikacijskih veština za efikasne i efektivne rezultate postaje imperativ u poslovnom svetu. Poznavanje engleskog jezika postalo je nešto što se podrazumeva, posebno u zanimanjima kao što su bankarstvo, međunarodna trgovina, poslovna informatika, marketing, ekonomija, komunikacije, poslovno pravo, turizam i sl. Globalni poslovni odnosi, sada više nego ikada, zahtevaju kontakt između ljudi iz različitih socioekonomskih klasa, kultura i jezika.

Šesti rad, autora Mirjane Štake, Aleksandra Đukića i Višnje Kojić pod nazivom "Verifikacija engelovih zakona potrošnje domaćinstva sa osvrtom na potrošnju hrane i bezalkoholnih pića", konstatuje da više od 150 godina nakon dokumenta Engel "Die Productions und Consumptionsverhaltnisse des Königreichs Sachsen", ekonomisti i kreatori politike posvećuju neumornu pažnju njegovom radu, posebno njegovoj primenjivosti i relevantnosti u različitim ekonomskim kontekstima. Domaćinstva sa niskim životnim standardom će potrošiti više novca za pokrivanje osnovnih potreba (hrana, odeća, stanovanje, itd.) Ukoliko se prihodi povećavaju, potrošnja se usmerava na kupovinu dobara za njihovu udobnost (zdravstvo, transport, rekreacija i kultura, turizam). Cilj rada je da se ispita vrednost Engelovog prvog zakona u potrošnji domaćinstva Bosne i Hercegovine u periodima od 2004, 2007, 2011 i 2015. godine. Za tumačenje dinamike domaćinstava upotrebljeni su sekundarni podaci iz sledeće baze podataka: CeicData, Worldbank, Eurostat i Agencije za statistiku BiH. Istražen je odnos između potrošnje i prihoda kroz analizu regresije, sa specifičnim razvojem i uticajima. U ovom radu biće upotrebljen nelinearni dvojno logaritamski regresioni model kako bi se testirala validnost Engelovog prvog zakona uticaja dohotka na vrednost utrošenu na kupovinu hrane i bezalkoholnih pića. Rad je organizovan u četiri celine na sledeći način: nakon pregleda literature, izloženi su podaci i metodologija studije, četvrti deo je usmeren na rezultate istraživanja, a posljednji deo posvećen je zaključcima.

Sedmi rad, autora Nedeljke Dedović pod nazivom "Selection of economically rational investments through cost-benefit analysis", konstatuje da je poslovno odlučivanje čin izbora između najmanje dve konkurentne istovremeno dostupne investicione alternative. Analiza troškova i koristi omogućava direktno i indirektno merenje svih relevantnih troškova i koristi koje se očekuju u budućnosti na osnovu datog investicionog projekta. Omogućava opravdanost ulaganja i svrsishodnost preusmeravanja kapitala na investicione projekte. Međutim, analiza troškova i koristi nije metod opšte optimizacije jer se bavi poređenjem dve ili više alternativa, od kojih nijedna ne mora biti ekonomski optimum. Cilj analize troškova i koristi je pažljiv odabir alternativa koje najbolje ispunjavaju postavljene ciljeve u oblasti relevantnih ograničenja. Izbor ekonomski racionalnih investicija kroz analizu troškova i koristi je tema ovog rada.

Osmi rad, autora Volodimira Skoropada pod nazivom "Oligarchization of the Russian economy: causes, course and consequences", stavlja akcenat na reforme 90-ih godina u Rusiji koje su imale za cilj prelazak privrede na tržišnu privredu sprovedene su na brzinu, bez obzira na nacionalne, geografske i istorijske specifičnosti. Nihilizam u ekonomskoj, političkoj i pravnoj sferi društva dozvolio je prelazak unosnih industrija sirovina u ruke oligarha. Nerentabilne industrije su pale, što je izazvalo strukturne distorzije u privredi. Hiljade gradova i naselja je nestalo, što je otežalo život ljudima. Tokom 2000-ih došlo je do centralizacije vlasti i odbacivanja reformi, oligarhija se spojila sa državom u finansijske i industrijske grupe. Posledica je bila pojava parazitskog oblika oligarhijskog kapitalizma, motivisanog za izvoz kapitala iz Rusije. Istovremeno, u Kazahstanu, Ukrajini, Poljskoj, Čehoslovačkoj i baltičkim državama reforme i privatizacija su išle drugačijim putem. Oligarhizacija je zaustavila ekonomski razvoj Rusije i pojačala negativne posledice.

Deveti rad, autora Milana Novovića i Aleksandra Lukića pod nazivom "EU response to the crisis caused by the Covid-19 pandemic", koji zbog aktuelnosti krize i njenog izuzetnog uticaja na svetske trendove, pokušava da ispita efekte pandemije na privredu Evropske unije, kao i da odgovori na pitanje obima mera ekonomske politike u prevazilaženju recesione krize. Pojava pandemije u vidu nove bolesti COVID-19 u velikoj meri je uticala na svetske trendove i izazvala širu ekonomsku recesiju. Zbog neobičnih faktora koji su generisali krizu, ona je specifična i drugačija od svih prethodnih. Kako se kriza nastavlja, procene budućih ekonomskih kretanja variraju u zavisnosti od zdravstvene situacije u pojedinim zemljama, kao i od mera koje državni organi primenjuju da bi je ublažili.

Deseti rad, autora Mirjane Mrvaljević, Jasminke Đuričanin i Nenada Kojića pod nazivom "Finansijska analiza kao sveobuhvatno analitičko ispitivanje poslovanja banaka", nastoji da ukaže na specifičnost i značaj finansijskih izveštaja u bankama, finansijsku analizu kao metod ispitivanja rezultata poslovanja, utvrđivanja performansi banaka i uticaj rezultata analize na poslovne odluke bankarskih menadžera. Analiza finansijskih izveštaja banke usmerena je na ocenu njenog finansijskog stanja i ostvarenog rezultata, razvoj i dalju perspektivu. Pored podataka sadržanih u finansijskim izveštajima analiza koristi i podatke iz računovodstvenih evidencija i ostalih izvora. Samu suštinu finansijske analize čini obračun relativnih pokazatelja i njihovo međusobno upoređivanje. Bankarski menadžment, sadašnji i potencijalni vlasnici banke, investitori, deponenti, javnost i drugi zainteresovani za performanse banke se sa naklonošću odnose prema praksi analitičkog ispitivanja poslovanja banke. Rezultati predstavljaju putokaz za formulisanje poslovne politike i donošenje adekvatnih poslovnih odluka svih zainteresovanih.

Jedanaesti rad, autora Nikole Kovinića, Marka Savića i Nikole Pavlovića pod nazivom "E-Banking Analysis During Covid-19 Pandemics", analizira elektronsko bankarstvo koje predstavlja jedan generalni termin koji se koristi da označi proces kojim je pravnim i fizičkim licima dozvoljeno da obavljaju lične ili komercijalne bankarske transakcije koristeći elektronsku i telekomunikacionu mrežu. Ono obuhvata različite poslove kao što su - transfer sredstava, izvode sa tekućeg računa, plaćanje računa, lociranje najbližeg bankomata, dobijanje informacija o finansijskim proizvodima i uslugama, podnošenje zahteva za kredit, ali i ostale poslove koji se realizuju korišćenjem računara, pametnih telefona ili nekih drugih tehnoloških uređaja. Predmet istraživanja ovog rada je analiza upotrebe e-bankinga u vremenu pandemije virusa COVID-19 u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Pandemija virusa COVID-19 uslovila je da se sve veći broj transakcija obavlja online odnosno putem opcija digitalnog plaćanja. Takođe, uslovila je da banke razviju dodatne pogodnosti za svoje korisnike, kao i da unaprede postojeću e-infrastrukturu koja se odnosi na mogućnosti korišćenja e-bankinga.

* * *

Navike i stil života potrošača su pretrpeli promene tokom pandemije Covid-19. Potom su usledili poremećaji u nabavci u vidu poskupljenja i nestašica inputa neophodnih za funkcionisanje proizvodnje, kao i opšti rast cena. Problemima i poteškoćama u globalnoj ekonomiji se teško može sagledati kraj. Uspeh će zavisiti od fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja nestabilnostima u ekonomiji. Stoga je neizvesnost i stalno prilagođavanje trenutnim okolnostima u ekonomiji realnost u kratkom i srednjem roku. Radovi objavljeni u magazinu "Ekonomski signali" u fokusu imaju aktuelne probleme u ekonomiji.

Predstojeća godina će takođe biti izazovna za sve učesnike ekonomskih procesa jer se trenutni problemi teško mogu brzo eliminisati.