Top
Visoka ekonomska škola strukovnih studija
Peć u Leposaviću

Ekonomski signali

Početna strana

NOVI BROJ

    Ekonomski signali
    Vol. 15, Broj 1, Jun 2020

REČ UREDNIKA

  • dr Boris Siljković, Glavni i odgovorni urednik

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), i - iv

  • Prvi broj poslovnog magazina Ekonomski signali iz 2020. godine nastao je u momentima pandemijske krize izazavne korona-virusom u svetu koja još uvek traje. Sve to uticalo je da profesionalci iz sfere ekonomske i drugih društvenih nauka pošalju za ovaj časopis rekordan broj radova do sada. Jedno je sigurno, da će pandemijska, ekonomska pa i politička kriza koja sigurno sledi ili je bolje rečeno uzročna posledica ove krize, označiti kraj jedne ekonomske ere kakvu poznajemo.

    Prvi rad, autora Nataše Simić i Sonje Živojinović pod nazivom "Društvene mreže - savremeni pristup u oglašavanju" je rezultat tehnološkog napredka. Nove komunikacijske tehnologije omogućile su stvaranje konkurentnih tržišta. Razvoj savremene tehnologije uticao je na proizvodnju tzv. personalnih proizvoda stvorenih na temelju poznavanja zahteva i sklonosti potrošača. Samim tim se komunikacija temelji na dvosmernosti, a umesto komunikacijskog modela usmerenog prema masama, gde je dominantan smer "jedan na mnoge", u interaktivnim odnosima s javnošću glavno mesto zauzima komunikacijski model "jedan na jedan" i "mnogi na mnoge". Ovaj rad treba da ukaže na prednosti ali i opasnosti sa kojima se kompanije suočavaju na putu ka osvajanju svog "parčeta" sajber prostora.

    Drugi rad, autora Ljubiše Ševkušića "Analiza finansijskog položaja preduzeća u uslovima globalizacije" je okrenut ka globalizaciji koja je značajno povećala stepen konkurencije privrede u svetu. Ovaj rad se detaljnije bavi analizom finansijskog položaja preduzeća u uslovima globalizacije kao i korisnicima analiza. Ovde se konkretno apostrofira finansijski položaj preduzeća u uslovima globalizacije, kao i korisnosti informacija koje pruža sprovedena analiza.

    Treći rad, autora Petra Veselinovića, Aleksandra Lukića i Danijele Pavlović pod nazivom "Komparativna analiza problema siromaštva u Srbiji i zemljama u okruženju" analizira stanje, uzroke i posledice siromaštva u Srbiji i zemljama u okruženju. Siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen, sa jedne strane, podrazumeva nedovoljnost prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, dok sa druge strane obuhvata i različite aspekte u vezi sa ljudskim pravima, kao što su: nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajući stambeni uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. Autori donose zaključak da su privredni rast i razvoj, uz proaktivnu ulogu države na planu unapređenja sistema socijalne zaštite, kvalitetnijeg obrazovanja i razvoja socijalnog preduzetništva, ključni faktori koji doprinose porastu zaposlenosti i životnog standarda, a samim tim i smanjenju stope siromaštva.

    Četvrti rad, autora Ivane Đelošević i Branke Spasojević "Koliko prosečan potrošač u Srbiji zna o svojim pravima" za predmet svog istraživanja posmatra poštovanje Zakona u ovoj oblasti koji nije interes samo potrošača, već i trgovaca koji se na taj način bore u konkurentnoj utakmici na tržištu koja vodi ka boljim poslovnim rezultatima, višem kvalitetu proizvoda i nižim cenama. Ono na čemu mora da se radi je na blagovremenoj i istinskoj primeni propisa u zaštiti potrošača u Srbiji.

    Peti rad, autora Milice Stanković i Suzane Stojanović pod nazivom "Franšizing: Između inovacije i imitacije", ima za cilj da se kroz analizu značaja inovacija i inovativnosti kao jednog od ključnih faktora uspešnosti franšiznih sistema ukaže na neophodnost kontinuirane implementacije inovacija unutar franšiznih sistema. Savremeni franšizing koncept se nalazi između konzistentnosti i inovativnosti danas u svetu. Generalno posmatrano koncept inovacija u franšizing sistemu je nedovoljno istražena što je i bio generalni cilj ovog rada.

    Šesti rad, autora Slobodana Milića pod naslovom "Demokratija, neoliberalizam i alternativa" ukazuje na probleme između demokratije i neoliberalnog kapitalizma, gde se kroz istorijsku prizmu objašnjava razlika između određenih društveno-ekonomskih i političko-ekonomskih sistema. Koncept neoliberalnog kapitalističkog sistema koji je aktuelan poslednjih četrdeset godina je postao neodrživ zbog ogromnih nejednakosti u društvu koje je sam stvorio. Tako da su bogati danas sve bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji. Takođe, pokazalo se da bez intervencije države nijedan ekonomski sistem ne može da opstane.

    Sedmi rad, autora Radmile Trklje, Milana Trklje i Bojana Labovića pod nazivom "Poreski i računovodstveni aspekt rezervisanja" ukazuje da je potrebno obratiti pažnju da li finansijski izveštaji uključuju sve rashode obračunskog perioda. Korišćenje rezervisanja evidentira se najčešće formiranjem obaveze prema dobavljaču, zaposlenom i drugim licima tako što se direktno umanjuje rezervisanje, odnosno evidentira se trošak u Bilansu uspeha. MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina definiše da je rezervisanje obaveza sa neizvesnim rokom dospeća ili neizvesnim iznosom, a da je obaveza - sadašnja obaveza poslovnog subjekta zasnovana na prošlim događajima, za čije se izmirenje očekuje da će za rezultat imati odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi iz poslovnog subjekta. Autori kroz rad obrađuju poreski i računovodstveni tretman pojedinih rezervisanja koji se pojavljuju u praksi, kao što su: rezervisanja za otpremnine zaposlenih, rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za nagrade i druge beneficije, rezervisanje za troškove sudskih sporova i sl.

    Osmi rad, autora Borisa Siljkovića, Nedeljke Dedović i Mihaila Dedovića pod nazivom "Test za monetarne mere Američke centralne banke - Fed - iskustva i pouke u doba koronavirusne krize" prožet je stavovima po pitanju koronavirusne krize iz 2020. godine i prethodne finansijske krize iz 2007-09. godine od strane poznatih ekonomista i nobelovaca Jozefa Stigliza i Pola Krugmana i bivših predsednika federalnih rezervi Bena Bernankea, Alena Grinspena i drugih. Federalne rezerve SAD sa relaksiranom monetarnom politikom i u vremenu koronavirusne krize su preuzele staru - novu ulogu kao i mnogo puta do tada. Sadašnje koronavirusne krizne mere monetarne politike u SAD će doprineti deflaciji s jedne i rastu potrošnje i proizvodnje sa zadrškom s druge strane, najkasnije 2021. godine. Zbog koronavirusne socijalne distance na sceni imamo kriznu ekonomsku distancu privrede SAD, ogromne dugove prema Fed-u na svim nivoima usled emitovanja hartija od vrednosti, obveznica, hipoteka i drugih vidova hartija od vrednosti, što je na kraju prouzrokovalo rast aktive vrhunske monetarne ustanove SAD.

    I na kraju, prikaz knjige "Nauka i metod: Metodologija naučno istraživačkog rada" autora prof. dr Dejana Dašića od strane doc. dr Bobana Dašića i doc. dr Borisa Siljkovića citiraćemo samo jednom rečenicom koja izražava siže problematike ove knjige i to: "... autor podseća da je pisanje privilegija, makar samo citiranjem drugih, da veoma malo ili gotovo ništa nema vaših reči, opet treba znati sve to uklopiti u jednu celinu. Međutim, veoma je važno na koji način se izražavaju misli jer akademsko pisanje zahteva odgovornost autora prema jeziku i posedovanje valjanih jezičkih znanja, izgrađenu izražajnu jezičku kulturu i profesionalnu obavezu da zadovolji sve elemente jezičke pravilnosti".

    Pregledni rad

  • DRUŠTVENE MREŽE - SAVREMENI PRISTUP U OGLAŠAVANJU

    Nataša Simić, Sonja Živojinović

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 001 - 011

  • Rezime. Tehnološki napredak na globalnom nivou ostavio je značajan uticaj na odnose s javnošću. Nove komunikacijske tehnologije omogućile su stvaranje konkurentnih tržišta. Razvoj savremene tehnologije uticao je na proizvodnju tzv. personalnih proizvoda stvorenih na temelju poznavanja zahteva i sklonosti potrošača. Samim tim se komunikacija temelji na dvosmernosti, a umesto komunikacijskog modela usmerenog prema masama, gde je dominantan smer "jedan na mnoge", u interaktivnim odnosima s javnošću glavno mesto zauzima komunikacijski model "jedan na jedan" i "mnogi na mnoge".
    Postoji visok stepen saglasnosti oko uloge i značaja društvenih mreža na svim nivoima, počev od uspeha korporacija na globalnom planu, pa sve do rešavanja svakodnevnih problema s kojima se suočavaju pojedinci. Među najvažnijim problemima izdvaja se sigurnost pojavljivanja kompanija u sajber prostoru. Ovaj rad treba da ukaže na prednosti ali i opasnosti sa kojima se kompanije suočavaju na putu ka osvajanju svog "parčeta" sajber prostora.

    Ključne reči: sajber prostor, društvene mreže, internet marketing, oglašavanje.

  • АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКОГ ПОЛОЖАЈА ПРЕДУЗЕЋА У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

    Љубиша Шевкушић

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 013 - 025

  • Резиме. Глобализација је процес који је значајно повећао степен конкуренције, али и међузависност великог броја учесника у привреди. С тим у вези, задатак управљачке структуре јесте редовна анализа и оцена финансијског положаја. На основу тога, могуће је благовремено спровести одређене мере које доприносе унапређењу финансијске позиције, а самим тим даљем опстанку и развоју предузећа. Овај рад се бави анализом финансијског положаја предузећа у условима глобализације помоћу најзначајнијих показатеља: финансијске равнотеже, задужености, ликвидности, солвентности, репродукционе способности и одржавања реалне вредности капитала. Основни циљ истраживања јесте да апострофира значај анализе финансијског положаја предузећа у условима глобализације, као и корисности информација које пружа спроведена анализа.

    Кључне речи: финансијски положај, глобализација, предузеће, анализа.

  • KOMPARATIVNA ANALIZA PROBLEMA SIROMAŠTVA U SRBIJI I ZEMLJAMA U OKRUŽENJU

    Petar Veselinović, Aleksandar Lukić, Danijela Pavlović

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 027 - 041

  • Rezime: Predmet istraživanja u ovom članku je komparativna analiza stanja, uzroka i posledica siromaštva u Srbiji i zemljama u okruženju. Siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen, sa jedne strane, podrazumeva nedovoljnost prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, dok sa druge strane obuhvata i različite aspekte u vezi sa ljudskim pravima, kao što su: nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajući stambeni uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. Usled značajnog smanjenja privrednih aktivnosti, ali i zbog dejstva brojnih neekonomskih faktora, u Republici Srbiji i zemljama u okruženju u poslednje tri decenije došlo je do pada životnog standarda stanovništva i istovremenog rasta siromaštva. Rezultati istraživanja upućuju na donošenje zaključka da su privredni rast i razvoj, uz proaktivnu ulogu države na planu unapređenja sistema socijalne zaštite, kvalitetnijeg obrazovanja i razvoja socijalnog preduzetništva, ključni faktori koji doprinose porastu zaposlenosti i životnog standarda, a samim tim i smanjenju stope siromaštva.

    Ključne reči: siromaštvo, privredni rast, nejednakost, socijalna isključenost, životni standard.

  • КОЛИКО ПРОСЕЧАН ПОТРОШАЧ У СРБИЈИ ЗНА О СВОЈИМ ПРАВИМА

    Ивана Ђелошевић, Бранка Спасојевић

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 043 - 059

  • Резиме: Заштита потрошача је правна и економска област у оквиру развоја модерних држава које се заснивају на тржишном економском принципу с једне стране и принципу социјалне одговорности с друге стране. Поштовање закона у овој области, није интерес само потрошача, већ и трговаца, који се на тај начин боре у конкурентској утакмици на тржишту а која води ка бољим пословним резултатима, вишем квалитету производа и нижим ценама. Оно на чему мора да се ради јесте примена прописа и исправљање евентуалних недостатака у овој области. Своје учешће у том смислу, морају дати организације, произвођачи, трговци и потрошачи на вишеструко задовољство заинтересованих страна..

    Кључне речи: права потрошача, потрошачке организације, потрошачки приговори, обавезе трговаца, заштита потрошача.

  • FRANŠIZING: IZMEĐU INOVACIJE I IMITACIJE

    Milica Stanković, Suzana Stojanović

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 061 - 077

  • Rezime: Franšizing kao poslovni koncept se nalazi na raskršću između konzistentnosti i inovativnosti. Cilj rada je da se kroz analizu značaja inovacija i inovativnosti kao jednog od ključnih faktora uspeha franšiznih sistema ukaže na neophodnost kontinuirane implementacije inovacija unutar franšiznih sistema. U prvom delu rada se analiziraju inovacije kao ključni pokretači uspešnog poslovanja kompanije. Drugi deo rada je posvećen analizi faktora uspeha franšiznih preduzeća, sa posebnim akcentom na inovacije i inovativnost. Treći deo rada se odnosi na analizu franšizinga kao spone između konzistentnosti i inovativnosti, uz komparativnu analizu franšiznih sistema Domino's Pizza i Intergamma. Nakon sveobuhvatne analize, donose se relevantni zaključci.

    Ključne reči: franšizing, franšizni sistem, inovacija, faktori uspeha.

  • DEMOKRATIJA, NEOLIBERALIZAM I ALTERNATIVA

    Slobodan Milić

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 079 - 090

  • Rezime: U ovom radu autor se bavi problemom između demokratije i neoliberalnog kapitalizma, gde kroz istorijsku prizmu objašnjava razliku između određenih društveno - ekonomskih i političko - ekonomskih sistema. Koncept neoliberalnog kapitalističkog sistema koji je aktuelan poslednjih četrdeset godina je postao neodrživ zbog ogromnih nejednakosti u društvu koje je sam stvorio. Tako da su bogati danas sve bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji. Takođe, pokazalo se da bez intervencije države nijedan ekonomski sistem ne može da opstane. Protesti koji postaju sve učestaliji širom Evrope i sveta podstakli su autora da uzme u razmatranje sledeća pitanja: Koje su alternative neoliberalnom kapitalizmu? Zašto su marksizam i socijalizam uvek aktuelni kada se govori o promenama? Može li se govoriti o socijalizmu u 21. veku?

    Ključne reči: demokratija, neoliberalizam, socijalizam.

  • PORESKI I RAČUNOVODSTVENI ASPEKT REZERVISANJA

    Radmila Trklja, Milan Trklja, Bojan Labović

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 091 - 106

  • Rezime: Na kraju izveštajnog perioda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, potrebno je obratiti pažnju da li finansijski izveštaji uključuju sve rashode obračunskog perioda. Rezervisanja se iskazuju kao rashod razdoblja samo kada njihovo priznavanje u tekućem periodu zadovoljava određene zahteve propisane računovodstvenim standardima. Korišćenje rezervisanja evidentira se najčešće formiranjem obaveze prema dobavljaču, zaposlenom i drugim licima tako što se direktno umanjuje rezervisanje, odnosno evidentira se trošak u Bilansu uspeha. MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina definiše da je rezervisanje obaveza sa neizvesnim rokom dospeća ili neizvesnim iznosom, a da je obaveza - sadašnja obaveza poslovnog subjekta zasnovana na prošlim događajima, za čije se izmirenje očekuje da će za rezultat imati odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi iz poslovnog subjekta. Moramo naglasiti da su rezervisanja definisana i drugim standardima - na primer MRS 19 - Primanja zaposlenih, kojim se definišu rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih. Međutim, u radu autor obrađuje poreski i računovodstveni tretman pojedinih rezervisanja koji se pojavljuju u praksi, kao što su: rezervisanja za otpremnine zaposlenih, rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za nagrade i druge beneficije, rezervisanje za troškove sudskih sporova i sl.

    Ključne reči: dugoročna rezervisnja, troškovi rezervisanja, finansijski izveštaji, otpremnine, sudski sporovi.

  • TEST ZA MONETARNE MERE AMERIČKE CENTRALNE BANKE(FED) - ISKUSTVA I POUKE U DOBA KORONAVIRUSNE KRIZE

    Boris Siljković, Nedeljka Dedović, Mihailo Dedović

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 107 - 122

  • Rezime: Koronavirusna kriza iz 2020. godine u SAD je mešavina finansijske i ekonomske krize 1929-33. godine i 2007-09. godine. Rad je prožet stavovima po pitanju koronavirusne krize iz 2020. godine i prethodne finansijske krize iz 2007-09. godine od strane poznatih ekonomista i nobelovaca Jozefa Stigliza i Pola Krugmana i bivših predsednika federalnih rezervi Bena Bernankea, Alena Grinspena i drugih. Federalne rezerve SAD sa relaksiranom monetarnom politikom i u vremenu koronavirusne krize su preuzele staru - novu ulogu kao i mnogo puta do tada. Sadašnje koronavirusne krizne mere monetarne politike u SAD će doprineti deflaciji s jedne i rastu potrošnje i proizvodnje sa zadrškom s druge strane, najkasnije 2021. godine. Zbog koronavirusne socijalne distance na sceni imamo kriznu ekonomsku distancu privrede SAD, ogromne dugove prema Fed-u na svim nivoima usled emitovanja hartija od vrednosti, obveznica, hipoteka i drugih vidova hartija od vrednosti što je prourokovalo rast aktive vrhunske monetarne ustanove SAD.

    Ključne reči: Fed, koronavirusna kriza, monetarne mere, privreda, proizvodnja, intervencije, deflacija, potrošnja.

    Prikaz knjige

  • DEJAN DAŠIĆ, NAUKA I METOD: METODOLOGIJA NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA

    Boban Dašić, Boris Siljković

    Ekonomski signali, 2020, 15(1), 123 - 125

  • Rezime: Na kraju izveštajnog perioda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, potrebno je obratiti pažnju da li finansijski izveštaji uključuju sve rashode obračunskog perioda. Rezervisanja se iskazuju kao rashod razdoblja samo kada njihovo priznavanje u tekućem periodu zadovoljava određene zahteve propisane računovodstvenim standardima. Korišćenje rezervisanja evidentira se najčešće formiranjem obaveze prema dobavljaču, zaposlenom i drugim licima tako što se direktno umanjuje rezervisanje, odnosno evidentira se trošak u Bilansu uspeha. MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina definiše da je rezervisanje obaveza sa neizvesnim rokom dospeća ili neizvesnim iznosom, a da je obaveza - sadašnja obaveza poslovnog subjekta zasnovana na prošlim događajima, za čije se izmirenje očekuje da će za rezultat imati odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi iz poslovnog subjekta. Moramo naglasiti da su rezervisanja definisana i drugim standardima - na primer MRS 19 - Primanja zaposlenih, kojim se definišu rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih. Međutim, u radu autor obrađuje poreski i računovodstveni tretman pojedinih rezervisanja koji se pojavljuju u praksi, kao što su: rezervisanja za otpremnine zaposlenih, rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za nagrade i druge beneficije, rezervisanje za troškove sudskih sporova i sl.

    Ključne reči: dugoročna rezervisnja, troškovi rezervisanja, finansijski izveštaji, otpremnine, sudski sporovi.